Povratak u Evropu

Ponovo radi blog... sa događajima iz Holandije.

Amsterdamsko popodne

Tako se to radi u Amsterdamu

Protekla nedelja u Amsterdamu prošla je u znaku pink boje a vrhunac kao i svake godine, bila je parada ponosa na kojoj su mnogobrojni učesnici plovili jednim od najlepših amsterdamskih kanala.

Join the club! ... Ako imaš 50 i više godina i ako si gej

Policija!!! I njihov moto "ROZI U PLAVOM"

Ulice Amsterdama...

Subotom pre podne ili misterija braon patika

Subotom čini mi se da svaki manji gradić u Holandiji dodatno živne. To traje do sumraka kada je po pravilu vreme za večeru. Tada se stvari stišaju i sumira se ono što se dešavalo na glavnom trgu, a potom slede pripreme za noć.

Te subote sam između prozora, nakrivljenih šalona i starih fasada uzane ulice videla da vise jedne iznošene braon patike okačene o žicu. Ovako, gledajući ih sa zemlje, deluju mi kao da je njihov vlasnik nosio broj 42. Ali, ko zna ko je njih nosio. Ko zna kako su dospele tu. Ko zna ko ih je sve primetio osim mene. I ko zna koliko će tu ostati i sa visine posmatrati prolaznike koji kupuju italijanski sladoled, levo i pržene krompiriće, desno.

Malo dalje od patika broj 42, otprilike u istoj ravni, lebdi jedan čovek. Lebdi među čokoladnim fasadama. Na glavnom trgu se čuje muzika. Nekakva je fešta. A taj čovek, blažen pogledom pod nogama snima okupljenu gomilu. On zna kako je došao gore. Možda su ga primetili, a možda i ne. On zna kad se vraća na zemlju. Uskoro. To isto ne mogu reći za braon patike.

Kućica na rubu parka i šume

Ima jedna kućica u šumi. Dobro ne baš u šumi, između je parka i šume. 

Sa biciklističke staze vidi se jedna drvena nadstrešnica sa pultom a iznad visi natpis PRODAJE SE. Tek kad ostaviš bicikl pokraj staze, možes da vidiš šta se sve prodaje. Tu se obično prodaje krompir, šargarepa, cvekla, jabuke, med i sveža jaja koja su poređana u korpi. Sve je upakovano u kese, prodaje se na kilo, a za jaja postoje kartonske kutije. Pošto sam stigla prekasno, u korpi zatičem samo desetak jaja. Sa leve strane natpis koji odoleva kiši zapakovan u plastiku. Na njemu piše da je jaje 25 centi. Sa desne strane nalazi se metalna kutija sa prorezom. Kutija zvecka kada ubacis koji cent. Ili evro. Sve je lepo objašnjeno. Kupiš jaja, izračunaš koliko si dužan i onda platiš kasici. Gledam oko sebe. U dvorištu punom cveća nema nikoga. Poneka dečja igračka rasuta po betonu a tamo, malo dalje, čuju se koke. Možda su me namirisale i shvatile moju nameru. Iza kapije vidi se bašta gde se gaji salata, verovatno šargarepa i krompir. Na sredini mog pogleda je garaža za automobile. Unutra se vidi pežo kabrio. Između garaže i bašte napravljen je koš za dečicu. Osmehujem se i razmišljam kako su ovi ljudi slobodni. Uzgajaju povrće i potom ga prodaju bez ikakvog straha da će možda biti pokradeni. To mi prvo pada na pamet. Pakujem jaja i spremam novčiće. Polako ih ubacujem u kasicu. Sviđa mi se njen zvuk. Smejem se i podižem pogled. Tačno iznad kasice nalazi se jedna sićušna kamera. Gleda me. Na trenutak sam se zbunila, ali osmeh se nije dao prevariti.
 

Kraljičin dan, sa mesec dana zakašnjenja

Proteklog meseca bila sam u Beogradu, tako da se nadam da je ovo kašnjenje opravdano. U stvari, kriva je moja sestra. Udala se, a ja sam imala privilegiju da učestvujem u njihovom lepom danu. I bilo je savršeno. No, kako ovaj blog nije o njima, da se vratim onome što sam htela reći.

Znam da je prošlo više od mesec dana od Kraljičinog dana, ali jednostavno sam morala da podelim ovaj video sa vama. To je kompilacija svega onoga što sam uspela da snimim telefonom.

Naravno, vreme je bilo lepše nego ikada, ali samo taj dan. Do negde 21h uveče. Što me navodi na to da Holanđani takođe koriste ruske cake da bi "napravili" sunčano vreme. 

Među dečicom koja su pokazivala svoje sposobnosti u Vondel parku, najviše me je oduševio dečak koji je puštao muziku i napravio sjajnu atmosferu među okupljenima. 

Moram priznati da mi je Harlem nedostajao za ovo vreme dok sam bila u Beogradu. Možda to ima veze sa jednom davnom informacijom koja se polako ali sigurno obistinjuje u narednom periodu. Uskoro napuštamo ovaj grad i ovu zemlju. Selimo se.....

Polja lala

Do sada sam ustalila dva oblika vožnje bicikla. Oba zavise od mog raspoloženja i vremena. 

Prvi:  Kada kasnim ili žurim negde. Vreme: Ne obraćam pažnju da li pada sneg, kiša ili sija Sunce. Isto mi je. Raspoloženje: Nemam ga, jer kasnim i razmišljam da li ću stići na vreme. Da, tada psujem sve redom, legnem na zvonce kao kad vozim kola. Svi me nerviraju. I ona bakuta što sporo okreće pedale, i one dve cice što se šetaju na sred staze.... Svi. 

Drugi: Kada sam srećna. Tada okrećem pedale umerenom brzinom, stajem čak i mačkama koje mi prepreče put. Njišem glavu levo pa onda desno, u ritmu neke moje muzike. Volim da osetim vetar koji mrsi kosu. Bukvalno je mrsi i posle ne mogu da je raščešljam. Ali volim taj osećaj. Vreme: može biti i sneg i kiša, mada najlepše je kada je sunčan dan. 

Jedan od takvih dana bio je i kada sam prvi put posetila polja lala. Bila sam toliko srećna jer do tada nisam videla ništa slično tome.

..."I zaista, tada je sve šareno. Sve cveta i pupi, a dan postaje dosta duži. U to vreme, Holandija prosto sjaji jarkim bojama. Miriše na svežu travu, narcise zasađene u baštama, na nekakav žuti cvet i polen koji se svuda širi čim vetar malo jače dune."

Ceo tekst - Miris cveća; I posao i zadovoljstvo

Stiglo nam je cveće

Ne znam da li smem da kažem da je došlo proleće. Kalendar tako kaže, ali temperatura ne baš. (Ako zanemarimo temperaturu), cveće je dakle, kao pravi vesnik proleća, stiglo i u naš grad. 

Protekli vikend kroz Harlem je prošla povorka sa ogromnim cvetnim aranžmanima. Kamioni su zatim, na glavnom trgu istovarili papagaje, jednog Indijanca, čoveka koji čita novine i još mnoge likove koji su bili sastavljeni od raznoraznog cveća. 

Bio je divan nedeljni dan koji mi je poslužio kao sjajna uvertira za karakteristična polja lala, (čega će biti u nastavku).