Polja lala

Do sada sam ustalila dva oblika vožnje bicikla. Oba zavise od mog raspoloženja i vremena. 

Prvi:  Kada kasnim ili žurim negde. Vreme: Ne obraćam pažnju da li pada sneg, kiša ili sija Sunce. Isto mi je. Raspoloženje: Nemam ga, jer kasnim i razmišljam da li ću stići na vreme. Da, tada psujem sve redom, legnem na zvonce kao kad vozim kola. Svi me nerviraju. I ona bakuta što sporo okreće pedale, i one dve cice što se šetaju na sred staze.... Svi. 

Drugi: Kada sam srećna. Tada okrećem pedale umerenom brzinom, stajem čak i mačkama koje mi prepreče put. Njišem glavu levo pa onda desno, u ritmu neke moje muzike. Volim da osetim vetar koji mrsi kosu. Bukvalno je mrsi i posle ne mogu da je raščešljam. Ali volim taj osećaj. Vreme: može biti i sneg i kiša, mada najlepše je kada je sunčan dan. 

Jedan od takvih dana bio je i kada sam prvi put posetila polja lala. Bila sam toliko srećna jer do tada nisam videla ništa slično tome.

..."I zaista, tada je sve šareno. Sve cveta i pupi, a dan postaje dosta duži. U to vreme, Holandija prosto sjaji jarkim bojama. Miriše na svežu travu, narcise zasađene u baštama, na nekakav žuti cvet i polen koji se svuda širi čim vetar malo jače dune."

Ceo tekst - Miris cveća; I posao i zadovoljstvo