Komšiluk u mom kraju zaista je živahan. Svi se okupljaju u parku nedaleko od naše kuće.
Pre neki dan, mlađana komšinica, zaboravila sam kako se tačno zove, (mada mislim da je iz porodice Jelena), prišla je samo da nas pozdravi i zamolila da je uslikamo. Posle je otrčala za svojim dragim, koji je nestrpljivo čekao dok nam je pozirala.
Nedaleko odatle, Poniji su nas pozdravili u prolazu i nastavili da prepričavaju događaje od sinoć, a gospođica Lama je bila zauzeta jer danas je dan kada se druži sa decom iz okolnih ulica.
Koza je naravno, kao i uvek bila u žurbi, i samo je uspela da dobaci da je gladna.
Patkice su žurile da saznaju sve moguće tračeve i pritom kvakale u glas.
Nekoliko Srna se igralo ne obraćajući pažnju na automobile i gradsku gužvu.
Stariji gospodin Siva Čaplja samo je klimnuo glavom u znak pozdrava i nastavio da osmatra okolinu…
