Kako se pravi magija

Zvrrrr... zvrrr…
Sa druge strane žice čujem glas mađioničara - gazde.
- Zdravo Marina, imamo jednu molbu. Treba nam pomoć da isprobamo stolicu. Da li možete da siđete i pomognete nam?
Nije nam jasno ali silazimo.
U bašti, ispred glavnog ulaza, nailazimo na pravu malu konstrukciju.
Nas petoro se okupilo oko bele pletene stolice koja je pričvršćena na plave daske.
Ručno napravljen tron sopstvenim mađioničarskim rukama.
O čemu se zapravo radi?
Naprava treba da predstavlja tron za voditeljku na jednoj zabavi koju organizuje velika firma.
A naše gazde učestvuju u zabavnom programu.
Zamislili su da nekoliko ljudi voditeljku programa unese kao pravu kraljicu.
Dakle, kako mi možemo da pomognemo? pitamo se dok gledamo u čudo pred nama.
Treba da isprobamo stolicu, tj. da vidimo da li će izdržati težinu dotične voditeljke.
Idemo redom. Prvo sam ja sela u belu, pletenu stolicu.
Jen’, dva, tri, oruuk.
Podigoše me onako i prošetaše me u krug po basti. Bilo je sjajno. Mogla sam da vidim kružni tok koji se inače ne vidi dobro od žbunja, komšiju prekoputa i jos dva, tri, osvetljena prozora naše tihe ulice.
- Kako se osećas? Je li sve u redu?
- Kao kraljica!
Međutim, spustiše me ubrzo.
Dalje, na red je došao mađionicar od 70-ak kila, čisto da se uverimo da ništa neće pući.
Dok smo ga uzdizali u nebesa, pomislila sam kako baš i ne bi bilo lepo da sve pukne i da se siroti  čarobnjak stropošta sa visine od skoro 3 metra.
Ne bi bilo zgodno ni za njega ni za nas.
Na svu sreću, stolica je bila ispravna. Stabilna. Svi zadovoljni.
Ostaje još da se napravi dekoracija koja će podsećati na zlatni tron sa puno perja, džidžbidža i mnogo glamura.
Zahvalili su nam se a mi smo se povukli u naše odaje zadovoljni što smo učestvovali u stvaranju magije.